Taman sam pomislila da sam konačno raskrstila sa svojom nostalgijom ali mi se desi ponovo ljubav. Prekjučer ja izašla iz trolebusa, zadnja stanica kod nekada "Dušanova parka", ispod 7 braće i Vojne komande odakle je 1992. (to nikada ne zaboravim) krenula kolona sa Kukanjcem iz grada. 
Elem, ja izašla iz trole, prekoračila krvavu rascvjetalu ružu nekadašnjih granata asfalta i stigla do Latinske ćuprije, ili Principova mosta. Htjedoh je fotografisati iz najboljeg ugla pa se pomaknuh, a onda još malo dok ne stigoh kroz kameru da vidim most u magli. I tada se desi ONO što sam mislila da je umrlo u meni. PONOVO ME PREPLAVI LJUBAV i ja nasmiješenim očima shvatih da se "opet zaljubljujem u tebe" moj grade. Ma ta ljubav za Sarajevo je u meni ili boljka neizlječiva ili radost neprolazna; nema mi pomoći, a bogme i ne treba

NB, juni 2017

______________________________

Poruka inbox
Hvala, draga Nermana. Procitah sinoc vas post o Sarajevu...pa se zaljubih i u vas i u Sarajevo. Fotografija, kao i vase rijeci, je nekom cudnom magijom, ozivjela sve ono sto je u meni odavno nestalo, ili mozda iskrenije, ono sto sam potisnula u sebi jer je uvijek previse boljelo kad bi izaslo na povrsinu. Hvala sto ste me prihvatili.
S.C. Čikago
Eto, sada diejlimo našu ljubav i raduje me. Zahvaljujući Vama ja sam se ponovo poslije toliko godina srela sa mladalačkom ljubavi Borhesom, koji mi je sada potpuno drugačiji, bliži. Elem, dali ste i vi meni.
N.B. Sarajevo ovog ljeta 
___________________________________


 
NB, LAtinska ćuprija, 2017

NB, LAtinska ćuprija, 2017

Retour à l'accueil