8 VITEŠKI MODERATO

  Broj 8 od 1.8.2014

Mamina najstarija sestra Rasema, kada joj je bilo 18 godina, posvađala se nešto sa momkom, ovaj nije dolazio nekoliko dana u mahalu  pa ona uzinat pristala da se uda za Muharema Zukića, begovska sina iz Viteza. Elem, iz grada Zenice cura pristala da ode na selo, tako se to u to vrijeme gledalo. Stigao Muharem na fijakeru do Zenice , Ešrefhanuma, rodica tetkova koja je ovo sve provodađisala, sjela nazad uz Rasemu i Malog, kako su  Muharema zvali, i poveli mladu  za Vitez.  Kada je fijaker prolazio kraj Lašve tetka došla sebi,  šta uradi jadna ja, ali bi je sramota od oca i matere da se vrati. Ušla je kao mlada u begovsku kuću  preko puta Viteške džamije, tetak jedinac sve mu se ugađalo, tetka dijete po dijete rađala i Bogme svekra i svekrvu i Malog poštivala i služila. Bilo je to između dva svjetska rata.

Kada je stigao 2.svjetski rat  Vitez je bio na vjetrometini. Znali su kroz njega proći partizani pa ustaše kako koji. Komšije jedni druge štitili svako kod « svoje » vojske.  Ali kako koja vojska dolazila tako i odnosila. Đaba je tetak skrivao topove materijala i zalihe u duple zidove sećija u trapove. Polako se siromašilo i Titova Jugoslavija je donijela mir i slobodu ali Bogme i dobru sirotinju u nekadašnju begovsku kuću.
Bogato se ostalo djecom i širokim srcem.

Kada sam malo poodrasla najdraže mi je bilo ići tetki Rasemi u Vitez, iako su bili siromašni,  tetak tek radio u malenoj radnji prehrane i imao jednu još samo njivu. Nekako mi je sve kod njih bilo drago i posebno: moja dobra tetka i njena blagost, mojih 9  rođaka i rodica  sve jedan za drugim na pedalj visine (devetom je Tito bio kum),   grah u velikoj časi i naših deset kašika, krompirača u ogromnoj tepsiji i pred svakim na sofri razvaljena glavica luka,  veliki hljeb koji je tetka potkuhavala naveče, njene menđe u prozorima i   ponjave pirge na žutu izribanom podu… Ma drag mi je bio čak  tetkov radio u 5 ujutru sa učenjima na arapskom koje nam je navijao i sve nas tako budio.

Kod tetke se jede sa zajedničke sofre, spavamo svi na dušecima u velikoj sobi i pred spavanje oni stariji nas plaše pričama o avetima (prolaz kroz mezarje i glas koji govori sve jače « Daj malo đigerice » i slično) . Ispred kuće je bašća i klupa pod jabukom, bunar preko ceste, harem, a niz bašću se silazi do jaruge pa onda i do Lašve ledene ko led!

Uz moje rođake se sa nama igraju i idu  u harame i komšijska djeca, i njihova raja iz razreda: Fahira, Zorica, Ane, Mina, Ibro, Ante  … Naveče  se sjedi i pjeva na bunaru preko ulice, nekada  u haremu džamije.  Kupamo se svi zajedno  na Lašvi,  trgamo jabuke ili šljive podbiremo po bašćama pa zajedno sjedimo  i pričamo  ili se ganjamo na travi  pored Viteške  jaruge.

Kada sam malo poodrasla  idem zajedno sa velikim  na  korzo pred hotelom, a tetkin Nesim koji je počeo raditi, nam zna naručiti  tulumbe u slastičarni uz korzo, nekada  kupujemo karte za  kino u kome svi naglas navijamo, plješćemo! A tek lijepih dana  i uživanja sa rajom  kada su se napravili Viteški bazeni!

Bila sam curica od nekih 11-12  godina kada me mama stavila u voz a dočekao me tetak  na stanici za ljetni raspust. Pješačili smo kroz polje dobrih pola sata do kuće, tetak me, kao uvijek, na vratima  zaprašio #Diditi” prahom, izljubili smo se mi djeca i  počeli su divni dani boravka kod tetke. Svaki dan svi zajedno negdje idemo, okupimo se i po dvadesetak,  u kući smo kada moramo. Onda  me jedno popodne, dok smo skakali u štali sa podkrovlja u sijeno, poče nešto bockati po koži, na sve strane se raširi u času. Utrčim plačući  u kuću i tetka me skine pa zajauče : "Na što si to ščeri stala , ovo ti je težak sugreb! "Ja se prepala , ne mogu progovoriti, svo mi tijelo u hiljadu crvenih bobica pokriveno, zima mi i bodu me!

Tetka ode do zida i poče lupati koni Pavlovički, zid zajednički, kuća do kuće. Javi se neko a tetka moli da dođe baba, dijete u kući slabo. Malo potom eto ti stare Pavlovičke sva u svojim crnim haljinama pogleda me i zamaha glavom. Kaže "Ograisalo dijete , valjaće je poškropiti svetom vodicom. " Tetka moli : "Samo ti donosi što brže, i nemoj da Muharem vidi".

Tako baba ode i vrati se ubrzo, nosi prozirnu flašu od pola litra, nekada od rakije jer vidim sliku šljive na naljepnici, unutra bistra voda. Sjedim na čošku sećije , cvokoćem od muke a ono me pecka li pecka.

Pavlovička  kaže tetki da me skine, odčepi flašu  i poče me škropiti vodom te sve nešto poluglasom govori. Ja šutim i blejim u nju, drhtim od zime i nelagodnosti. Tetka Rasema me drži za ruke i okreće na sve strane da me se dobro poškropi. Na kraju me Pavlovička fino prekrsti i pomoli se "U ime oca i sina i sveta Duha .... " . Onda  me obukoše i tetka me pokri dekom u čošku sećije da se ugrijem. Ma nije vala ni kahvu koni zakuhala a meni se ono peckanje umiri,  podigoh ruku i na njoj NIŠTA , sve se povuklo i ja ozdravila! Ne sjećam se ko je koga ljubio tada ali sam ostala zahvalna cijeli život.

U ovome ratu, pitala sam, kažu mi da su potomci  Pavlovića otišli na "Onu stranu" ... Moja tetka sa tetkom ostala cijeli rat  u starom Vitezu, preko puta džamije, sanjala Dobre, pričaju mi, od granata je bila oglušila... Svi su mi rođaci bili istjerani iz kuća kada su « Havajci » (HVO)  1993 čistili novi dio Viteza (onaj ispod hotela) od svih drugih koji nisu katolici. U haremu pored viteške džamije, sa druge strane jaruge,  bili su mezarovi ljudi  iz Ahmića ubijenih upadom u selo vojnika iz Busovače u sabah rani, vidjela sam mezarove od lakta malene djece.

Žao mi je Viteza i nekadašnje sloge. Vitez,  trajno dio u vlasti  sada « Hrvata » (nisu sebe prije nikada tako zvali u Viteškim krajevima)  puno se izgradio , stari Vitez i mahala su sve manji.  U haremu iza džamije je tetkin i tetkov mezar sada tu i naš Nusret leži. A ja sam nastavila kad god uđem u neku crkvu, u odsustvu džamija da se Bogu pomolim ,  da se  kradom svetom vodom škropim … Šta god da pričaju danas, i kako god bili razdvojeni  zar nije onaj dan kada me Pavlovićka izliječila svetom vodicom  Bog pokazao da smo mu mi svi isti?  A i Bogme Vitez je onda, kada smo bili svi naši, meni bar, bio puno raznolikiji, bogatiji i ljepši.